Saopštenja 2011 - Februar

25.02.2011. godine - Guverner CBCG na sastanku Guvernera centralnih banaka zemalja JI Evrope

22.02.2011. godine - Preliminarni zaključci Misije MMF-a

21.02.2011. godine - Održan završni sastanak guvernera sa delegacijom MMF-a

21.02.2011. godine - Održana IX sjednica Savjeta CBCG

17.02.2011. godine - Ambasador EU Leopold Maurer posjetio CBCG

15.02.2011. godine - Ambasador Holandije posjetio CBCG

09.02.2011. godine - Redovna misija MMF-a u posjeti Crnoj Gori

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 25.02.2011. godine

Guverner CBCG na sastanku Guvernera centralnih banaka zemalja JI Evrope

Na poziv Guvernera Centralne banke Kipra Atanasiosa Orfanidesa, guverneri ili njihovi predstavnici iz centralnih banaka Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Kipra, Republike Makedonije, Grcke, Rumunije i Srbije, kao i predstavnici Agencije za bankarstvo Federacije BiH, sastali su se u Limasolu 25. februara 2011. godine.

Sastanak je održan u okviru multilateralnog Memoranduma o razumijevanju koji je potpisan u Atini jula 2007. godine u cilju daljeg jačanja saradnje u oblasti supervizije banaka I finansijske stabilnosti.

U prvom dijelu sastanka fokus je bio na nedavnim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama jugoistočne Evrope i trenutnim izgledima i stanju u bankarskom sistemu. Učesnici su primijetili da su, uprkos izazovnom međunarodnom okruženju, evidentni znaci oporavka i postepenog ekonomskog rasta u većini zemalja jugoistočne Evrope. Učesnici su takođe primijetili da su supervizorski nadležni organi preduzeli prudencijalne mjere koje su doprinijele daljem jačanju bankarskog sistema u regionu i unaprijeđivanju finansijske stabilnosti.

Tokom drugog dijela sastanka, učesnici su potvrdili okvir za redovnu razmjenu informacija o prekograničnim bankarskim grupama koje posluju u zemljama jugoistočne Evrope. Okvirom se uspostavja stalni mehanizam između supervizora zemalja jugoistočne Evrope koji će omogućiti periodičnu razmjenu informacija i promovisati bolje razumijevanje rizika sa kojima se suočavaju banke koje posluju na prekograničnom nivou. Ovaj okvir će omogućiti i utvrđivanje mogućih razlika u nacionalnim supervizorskim pravilima i praksama i ojačati supervizorsku saradnju.

Delegacija CBCG, koju je predvodio guverner Radoje Žugić, imala je zapaženo učešće na ovom susretu i zajedno sa ostalim učesnicima zaključila da se zemlje jugoistočne Evrope suočavaju sa sličnim pitanjima i problemima, ali i da je način njihovog rješavanja u velikoj mjeri uniformisan, čemu doprinosi ovakav vid regionalne saradnje i donošenje okvira za razmjenu informacija i koordinaciju supervizorskih aktivnosti kako bi se postigli ciljevi od zajedničkog značaja.

U zaključku sastanka učesnici su dogovorili da će sljedeći sastanak biti održan u Albaniji 2012. godine.

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
Podgorica, 22.02.2011. godine

Konsultacije za 2011. u vezi sa članom IV

Preliminarni zaključci Misije

Povratak na kolosjek nakon krize

1.      Rast se konačno obnavlja. Nakon kontrakcije od 22 mjeseca industrijska aktivnost je počela da raste u drugoj polovini 2010. godine, a turizam je registrovao relativno snažan skok tokom ljeta 2010.  Kada je u pitanju naredni period, projekcije su da će se oporavak ubrazati, uz podršku visokih cijena na svjetskom tržištu i potražnje za industrijskim izvozom Crne Gore, novim projektima u turizmu i rast povjerenja u finansijski sistem.  Shodno tome, projekcije su da će realni BDP rasti nekih 2 procenta u 2011. godini, nakon procijenjenog rasta od 1,1 procenat u 2010. godini, dok se očekuje da će inflacija ostati ispod nivoa trgovinskih partnera.

2.      Značajni rizici su se još uvijek zadržali i lekcije iz perioda u kome je došlo do značajnog rasta i brze i oštre kontrakcije ekonomske aktivnosti se moraju uzeti u obzir.  BDP je ostao ispod nivoa iz 2008. godine, nakon što je došlo do oštrog pada ekonomske aktivnosti poslije pregrijavanja, a do toga je došlo zato što ekonomija koja je još bila u tranziciji nije mogla lako da apsorbuje velike prilive kapitala.  Ovo iskustvo pokazuje da je od presudnog zanačaja istrajavanje na reformama, jačanje rezervi potrebnih za povećanje otpornosti i izgradnja politika za iste.  Kratkoročni rizici svjedoče o nezavršenoj reformskoj agendi: slabi radni odnosi i postojani finansijski problemi mogu još uvijek da spriječe industrijski sektor da profitira od naglog globalnog rasta potražnje; sanacija bankaraskog sistema, iako je poodmakla, još uvijek nije završena; i bez obzira na nedavnu budžetku konsolidaciju koju pozdravljamo rizik fiskalnog finansiranja i dalje je povišen.

3.      Prije svega, politike moraju da imaju za cilj eksterno prilagođavanje kako bi budući rast bio održiv.  Koliko je to veliki zadatak može se ilustrovati deficitom tekućeg računa koji je iznad 25 procenata BDP-a, a koji zahtijeva značajno povećanje domaće štednje.  Na sreću, može se iskoristiti veliki potencijal Crne Gore, npr. sektori energetike i turizma, tako da eksterna usklađivanja ne moraju da budu na uštrb rasta.  Sada kada je globalna kriza iza nas, Crna Gora mora da se vrati na put prethodnih reformi, onih koje su odmakle u pogledu uvođenja fleksibilnosti, jačanja supervizije bankarskog sektora i konsolidacije budžeta.

Oslobađanje potencijala Crne Gore

4.      Ključ ekonomskog rasta i stvaranja novih radnih mjesta je u rukama privatnih investicija.  Uzimajući u obzir da je Crna Gora mala u pogledu njene veličine, strane investicije su posebno značajne.  One moraju s druge strane biti upotpunjene unaprijeđenom domaćom fleksibilnošću i konkurentnošću cijena kako bi se izbjegao ponovni pritisak od pregrijavanja i kako bi se pokrenule domaće investicije, prije svega u sektoru malih i srednjih preduzeća u kome radna snaga predstavlja glavni trošak.  Crna Gora mora brzo da ispravi bilo kakve prepreke za investiranje i fleksibilnost kako bi imala korsti od globalnih kapitalnih tokova koji se brzo oporavljaju.

5.      Tržište rada mora da se osnaži. Suprotni primjeri iz sektora turizma i teške industrije nude očite lekcije: ovaj prvi, u kome je liberalizovano zapošljavanje stranaca od ključnog značaja, je reagovao brzo u pogledu prilagođavanja globalnoj recesiji i tokom cijele krize je bilježio rast.  S druge strane, teška industrija podliježe strogim propisima iz oblasti radnog prava koji su doprinijeli tome da je sektor pokazivao znake oporavka tek na mahove, uprkos rastu na svjetskim tržištima. Prioritetne oblasti su:

• Mora se oduprijeti zahtjevima da se ograniči fleksibilnost i mogućnost ugovora na određeno vrijeme. Ovi ugovori su ublažili da ne dođe do pogoršanja nivoa zaposlenosti tokom krize i uveli su potrebnu fleksibilnost.
• Treba proširiti klauzule o izuzimanju (opt-out) iz aranžmana kolektivnog pregovoranja. Poseban ugovor za javni sektor će označiti značajan napredak i slična fleksibilnost treba da bude omogućena i drugim poslodavcima.
• Treba rješavati zamke siromaštva. Trenutno nezaposleno lice gubi mnoštvo pogodonosti ukoliko prihvati formalno zaposlenje, što je veliki destimulans za rad u formalnom sektoru. Nedavno više nego duplo povećanje minimalne zarade (u odnosu na prethodnu „minimalnu cijenu rada“) pogoršalo je ovaj problem tako što je snizilo potražnju za nisko-kvalifikovanim radnicima, i time dodatno marginalizovalu ovu osjetljivu grupu.
• Paketi otpremnina treba da budu takvi da su priuštivi. Paketi u KAP-u su iznosili do 20.000 eura, odlažući tako potrebna restruktuiranja na štetu stvaranja održivih radnih mjesta, posebno ukoliko se to proširi na druga preduzeća.

6.      Poslovno okruženje treba dodatno unaprijediti, posebno u pogledu poboljšanja tehničkih i administrativnih vještina državnih agencija koje pružaju poslovne usluge i pojednostavljivanja izdavanja građevinskih dozvola od strane opština.  Poboljšana ekonomska statistika je takođe od suštinskog značaja za podsticanje investicija i kreiranje ekonomskih politika.

Ponovni procvat finansijskog posredovanja

7.      Povjerenje se vraća zahvaljujući pravovremenim radnjama nadležnih organa i podršci koju su pružile matične banke, a što je osvjedočeno ponovnim povećanjem depozita.  Ali depoziti su ispod nivoa iz trećeg kvartala 2007. i nekvalitetni krediti (NPLs) se nisu stabilizovali.  Naredni koraci treba da se usresrijede na potpuno obnavljanje boniteta u cijelom sistemu kako bi se omogućio ponovni rast kreditiranja kada se kreditna potražnja za kvalitetnim projektima ponovo vrati.  Stagnacija kreditiranja u sadašnjem trenutku odražava oskudicu takvih projekata i nadležni organi treba da nastave da se odupiru pozivima da se prisili kreditni rast.

8.      Korišćenje eura dovodi do toga da nisu moguće značajnije aktivnosti Centralne banke u pogledu podrške za obezbjeđivanje likvidnosti.  U potpuno euroizovanim ekonomijama, bankarski problemi u pogledu likvidnosti i solventnosti mogu stoga vjerovatno nametnuti fiskalne zahtjeve.  Agresivna zaštita bankarskog sistema je jedan od uslova da se to izbjegne, dok s druge strane stvaranje fiskalnih rezervi putem fiskalne konsolidacije može da obezbijedi podršku u posljednoj instanci sa stanovišta povjerenja.

9.      Centralna banka mora da bude beskompromisna u rješavanju bilo kakvih slabosti u sistemu.  To zahtijeva stalne učestale kontrole zasnovane na riziku, i brzo praćenje situacije.  Treba zahtijevati da postoje adekvatne rezerve u pogledu solventnosti i likvidnosti, a propisi treba da su ispred događaja.  Nedavne privremene regulatorne olakšice treba brzo i postepeno ukinuti i zamijeniti ih stalnim propisima koji su u potpunosti usklađeni sa najboljom međunarodnom praksom.  Predviđeni prelazak na MSFI – pripremljen na ispravan način – je dobrodošao, kao i napori za pojednostavljivanje zakona i jačanje propisa koji se odnose na izvršenje obezbjeđenja.

10.      Matične banke i vlasnici moraju odmaha da rješavaju bilo kakva odstupanja od propisa, posebno nedostatke kapitala ili likvidnosti.  Izuzev očiglednih opasnosti za neku pojedinačnu banku, bilo kakvo kašnjenje bi ugrozilo reputaciji supervizora, a time moguće umanjilo kvalitet poslovanja i u drugim bankama.  Stoga bilo koji propust od strane vlasnika u ispunjavanju zahtjeva i mjera odmah treba da pokrene snažnu intervenciju Centralne banke, u skladu sa nedavno usvojenim unaprjeđenim zakonima.

Iskorak u konsolidaciji budžeta

11.      Počela je potrebna fiskalna konsolidacija, a budžetski ciljevi za 2011. i ciljevi na srednji rok koje su postavili nadležni organi su ispravni.  Budžetski deficit u 2009. godini je iznosio nekih 5⅓ procenata BDP-a.  Pored toga, garancije kredita kompanijama za proizvodnju aluminijuma i željeza tokom recesije su stvorile oko 5 procenata BDP-a u dodatnim potencijalnim obavezama, dovodeći javni dug i javne garancije na iznad 50 procenata BDP-a.  Uprkos svemu tome, procjena je da je u 2010. godini fiskalni deficit pao na 3,9 procenta (primjenjujući metod fakturisane realizacije), a državni organi su postavili ispravan cilj da uravnoteže budžet u 2012. godini i da postignu značajan suficit nakon toga.  Ovaj cilj će dovesti do podsticaja održivosti, smanjiće finansijski rizik i osnažiće otpornost ekonomije u slučaju nepredviđenih šokova.

12.      Sada je vrijeme da se navedu potrebne mjere.  Kratkoročno, planovi nadležnih organa su zasnovani na vrlo strogoj kontroli potrošnje na osnovu diskrecionih prava, a čini se da su izgledi tih planova u određenoj mjeri optimistični imajući u vidu nedavna značajna nagomilavanja neizvršenih obaveza od strane nekih agencija koje su podnijele glavni udar predviđenih smanjenja troškova.  Shodno tome, moglo bi da dođe do prebacivanja vrijednosti deficita koji su postavili nadležni organi za nekih [1 odnosno 2½] procenata BDP u 2011. odnosno u 2012.  Treba razmotriti viskokvalitetne mjere, koje bi takođe pomogle da se obezbijede potrebni značajni nivoi suficita nakon 2012.

13.      Postoji prostor za povećanje naplate prihoda na način koji pogoduje rastu.  Čini se da je imovina oporezovana prilično nisko u poređenju sa međunardonim nivoom i naplata se može povećati kombinacijom viših stopa, boljim vrjednovanje i unaprijeđenim katastrom.  Mala povećanja u stopama poreza na dohodak i PDV-a bi rezultirala značajnim dodatnim prihodima, dok bi istvoremeno režim oporezivanja u Crnoj Gori i dalje ostao nepromijenjen u pogledu povoljnosti u regionu.  Osim toga, uporedne mjere povećanja stopa i smanjenja zamki siromaštva – na primjer uvođenjem poreskog kredita na osnovu zarađenog dohotka - bi omogućile značajan podsticaj formalnom zapošljavanju i naplati poreza.

14.      Rashode treba zadržati na održivom nivou.  Iskustvo pokazuje da je najtrajniji i najdjelotvorniji način da se smanji učešće javnih rashoda u BDP-u taj da se smanji obim javne uprave, što je već započelo kroz usvajanje Kadrovskog plana od strane Vlade.  Izdvajanja Crne Gore za zarade su velika čak i u poređenju sa regionom.  Smanjenje broja zaposlenih bi takođe pomoglo da se izbjegne pretjerano smanjenje zarada, što ima suprotne efekte na moral.  Prostora za uštede ima i kod drugih segmenata javne potrošnje:

• Potreba za finanisaranjem velikih iznosa transfera preko doprinosa u velikoj mjeri objašnjava veliko ukupno poresko opterećenje zarada.  Nedavne penzione reforme su označile značajan napredak u poboljšanju dugoročne održivosti javnih finansija, ali je kratkoročno deficit penzionog sistema i dalje 2½ procenta BDP-a.  Trebalo bi razmotriti ubrzavanje uvođenja povećanih starosnih granica za penzionisanje i/ili smanjivanje udjela zarada u usklađivanju, kao i pooštravanje kriterijuma za kvalifikovanje.  Na duži rok, sveobuhvatna reforma kojom se uvodi veća zavisnost između doprinosa i penzionih primanja mogla bi dodatno da smanji ukupno poresko opterećenje zarada kada doprinosi budu predstavljali više vid štednje a ne poreze.
• Direktna budžetska podrška privatnim kompanijama, iako je možda neizbježna tokom teških kriza, nije konzistentna sa prethodnim reformama koje su bile ispravno koncipirane kada je u pitanju prvenstvo privatnog sektora u raspodjeli resursa.  Umjesto toga, fleksibilnije radno zakonodavstvo i mobilizacija resursa preko tržišno zasnovanog i pouzdanog finansijskog posredovanja predstavljaju bolje načine da se omogući restruktuiranje preduzetnicima.
• Prethodna iskustva upućuju na to da je praćenje potencijalnih neizmirenih obaveza iz prethodnih period imperativ.  Transparentno, vrlo učestalo, objavljivanje fiskalnih statistika, usvajanje jedinstvenog računa trezora i obavezno izvještavanje o preuzetim obavezama su mjere koje su pozdravljene.  Ovu posljednju mjeru treba pomno pratiti kako bi se osigurala njena djelotvornost, posebno na opštinskom nivou.

15.      S obzirom na visok oportunitetni troška budžetskog finansiranja, treba učiniti svaki napor da se javna sredstva plasiraju na siguran način, a da se istovremeno postignu razumni povrati od plasmana.  Sada kada je kriza prošla, treba isključivo primjenjivati prudencijalne principe finansijskog upravljanja kod plasiranja sredstava javnog sektora, umjesto da se uvijek ima na umu podrška bankama.  Oslobađanje trenutno položenih depozita može takođe pomoći kod smanjenja troškova i rizika koje nosi ulazak na tržišta kapitala.

  ***

16.      Nakon što je izašla iz duboke recesije, Crna Gora se suočava sa dvostrukim zadatakom, riješavanje još uvijek teških naslijeđenih problema i ubrzavanje reformi koje su okrenute budućnosti.  Kriza je obilježila vanredne prilike kada se ponekad nisu mogle izbjeći neuobičajene mjere.  Međutim, vraćanje u normalu treba da pokrene vraćanje na strategije prije krize koje su usmjerene ka stvaranju okruženja koje omogućava rast predvođen privatnim sektorom, manjoj državnoj upravi i deregulaciji.  Kriza nas je naučila da se s obzirom na veličinu Crne Gore i njenu veliku otvorenost, svaka slabost mora brzo riješiti, u protivnom može doći do velikih poremećaja.  Prethodno izneseni predlozi imaju za cilj da izvuku suštinu iz odgovorajućih lekcija kako bi usmjerile Crnu Goru da može da raste na održiv način u skladu sa svojim potencijalom.

Zahvaljujemo se nadležnim organima na njihovom izdašnom gostoprimstvu i odličnim i otvorenim razgovorima, i želimo im dalje uspejhe.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 21.02.2011. godine

Održan završni sastanak guvernera sa delegacijom MMF-a

Guverener Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić sa saradnicima održao je danas završni sastanak sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru redovne misije po članu IV Statuta MMF-a, koju je predvodio šef Misije Gervin Bel.

Predstavnici CBCG su od 10. februara, kada je MMF započeo svoju zvaničnu posjetu, sa članovima misije održali niz sastanaka. Teme koje su dominirale odnosile su se na makroekonomska kretanja, monetarne i kreditne izglede za bududćnost, restrukturiranje bankarskog sektora i promjene u oblasti supervizije, izmjena zakonodavstva u oblasti  bankarstva, prije svega Zakona o bankama, Zakona o stečaju i likvidaciji, Zakona  o CBCG i Zakona o Savjetu za finansijsku stabilnost.

Postignut je visok stepen saglasnosti o temama koje su bile na dnevnom redu.

Tokom sastanka je saopšteno da je ocjena stanja bankarskog sistema izvedena na bazi detaljnog sagledavanja svih parametara poslovanja i zaključak je da je sistem održiv, uz određene slabosti koje su rezultat nasljeđa i globalne finansijske krize, ali da je napredak u konsolidaciji sistema u odnosu na prethodni period vidljiv i da poprima dalje ohrabrujuće trendove kada je u pitanju stabilnost, likvidnost i solventnost.

Guverner je MMF informisao da Centralna banka intenzivno radi na daljem unapređenju regulatornog okvira u svim značajnim oblastima poslovanja banaka, naročito u pravcu mjerenja kreditnog rizika i uvodjenja MRS, te da će tokom godine dostići značajan kvalitativni pomak u regulaciji banaka.

Predstavnicima MMF-a je takođe predočeno da je Centralna banka intenzivirala sprovođenje supervizorskih aktivnosti kroz on-site i off-site kontrole u cilju rješavanja potencijalnih slabosti u sistemu (potreba za dodatnim kapitalom, obezbjeđivanja kontinuiteta likvidnosti i eliminisanja ključnih rizika kojima su banke izložene u poslovanju). 

Guverner je saopštio da smatra da bi preduzeti koraci trebalo da dovedu do oporavka bankarskog sistema u kratkom roku, tako da će naredne misije MMF-a moći ponovo da se fokusiraju na dalji razvoj i rast bankarskog sistema.

MMF sa svakom zemljom članicom konsultacije obavlja jednom godišnje.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 21.02.2011. godine

Održana IX sjednica Savjeta CBCG

Deveta sjednica Savjeta Centralne banke Crne Gore, kojom je predsjedavao guverner Radoje Žugić održana je 21. februara.

Savjet je razmotrio stanje u bankarskom sistemu. Zaključeno je da je sistem održiv uz odredjene slabosti. Predočen je i napredak u konsolidaciji sistema u odnosu na prethodni period,  kao i ohrabrujući izgledi kada su u pitanju stabilnost, likvidnost i solventnost bankarskog sistema.

Konstatovano je da je došlo do rasta depozita stanovništva, što je pokazatelj kredibiliteta bankarskog sistema, i smanjenja kredita koji kasne, ali i do rasta nekvalitetne aktive, opadanja nivoa odobrenih kredita, kao i smanjenja aktive banaka. Likvidnost banaka je izuzetno visoka, a banke su se u 2010. godini dokapitalizovale sa 71,4 miliona eura.

Na Savjetu je saopšteno da će CBCG u narednom periodu nastaviti intenzivne supervizorske aktivnosti, kojima će se sagledati potreba za dodatnim kapitalom, obezbjeđivanjem  kontinuiteta likvidnosti, stvaranjem uslova za intenziviranje kreditne aktivnosti i eliminisanjem ključnih rizika kojima su banke izložene u poslovanju.

Savjet je razmotrio mjere konsolidacije Prve banke i konstatovao da su u potpunosti u skladu sa Zakonom, te dao punu podršku CBCG u preduzimanju daljih mjera radi konsolidacije ove banke.

Razmotrena su i određena pitanja iz domena trezorskog poslovanja vezanih za prigodni kovani novac koji je emitovala CBCG.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 17.02.2011. godine

Ambasador EU Leopold Maurer posjetio CBCG

Guverner Centralne banke Crne Gore mr Radoje Žugić primio je danas u prvu zvaničnu posjetu šefa delegacije Evropske Unije u Crnoj Gori ambasadora Leopolda Maurera.

Guverner se Maureru zahvalio na izuzetnoj saradnji i posebno istakao značaj twinning projekta koji se finansira iz Instrumenta pretpristupne pomoći EU, a koji je usmjeren na unapređenje efikasnosti institucionalnih i regulatornih kapaciteta finansijskih regulatora u njihovoj funkciji supervizije nad finansijskim tržištima u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije.

Razgovarano je i o stanju u bankarskom sistemu, kao i o finansijskim i ekonomskim kriterijuma koje je EU postavila pred Crnu Goru, a samim tim i CBCG  kao jedne od institucija koja ima ključnu ulogu u ekonomskoj politici Crne Gore.

Guverner je naglasio da je CBCG veoma svjesna svojih obaveza u procesu evropskih integracija, te da se nada da će u narednom periodu  ispuniti veći dio tih obaveza.

Maurer istakao da je delegacija Evropske Unije otvorena za dalju komunikaciju i saradnju.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 15.02.2011. godine

Ambasador Holandije posjetio CBCG

Guverner Centralne banke Crne Gore g-din Radoje Žugić sastao se danas u Podogorici sa njegovom ekselencijom ambasadorom Holandije Laurentom Stokvisom i drugim sekretarom Ambasade g-dinom Erikom Petersenom.

Tokom sastanka je izraženo obostrano zadovoljstvo zbog izuzetne saradanje Crne Gore i Holandije, a posebno CBCG i Banke Holandije u okviru zajedničke Konstituence u Međunarodnom monetarnom fondu, twining projekta i ostalih programa tehničke podrške.

Guverner je ambasadora Stokvisa informisao o stanju u crnogorskom bankarskom sektoru. Razgovarano je i o evropskim i evro-atlanstkim integracijama Crne Gore i ulozi CBCG u tom procesu.

Guverner se njegovoj ekselenciji zahvalio na saradnji i pomoći koju Holandija i Banka Holandije pružaju Crnoj Gori i CBCG, dok je ambasador kazao da je njegova zemlja otvorena za sve sugestije ukoliko postoji potreba za dodatnim inteziviranjem dosadašnje uspješne saradnje.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
MINISTARSTVO FINANSIJA
Podgorica, 09.02.2011. godine

Redovna misija MMF-a u posjeti Crnoj Gori

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori od 10. do 23. februara 2011. godine.

Misija MMF u Crnu Goru dolazi kako bi sagledala makroekonomsku situaciju, ekonomske trendove i reforme, razvojne planove za ovu godinu, kao i restrukturiranje bankarskog sektora.

U toku posjete zvaničnici MMF-a će razgovarati sa predstavnicima Vlade, Centralne banke Crne Gore i drugih institucija, kao i poslovnih banaka i preduzeća.

MMF sa svakom zemljom članicom konsultacije obavlja jednom godišnje.