Saopštenja 2010 - Februar

02.02.2010. godine - Saopštenje MMF-a po završetku redovne misije, po članu IV Statuta Fonda

01.02.2010. godine - NAJAVA: Konferencija za novinare Međunarodnog monetarnog fonda

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
Crna Gora, Podgorica, 02.02.2010. godine

Konsultacije za 2010. u vezi sa članom IV

Preliminarni zaključci Misije

Potreba za prilagođavanjem nakon iznenadnog kraja ekspanzije

1.  Stiče se utisak da je razvoj događaja iz 2009. potvrdio sumnje, koje su stidljivo iznošene, o održivosti prošlog rasta u Crnoj Gori. Uprkos elastičnosti važnog sektora turizma i nastavku privatizacije, preliminarna procjena je da je došlo do kontrakcije BDP za 7 procenata (oštriji pad nego bilo gdje drugdje u regionu); ukupna zaposlenost je pala za 15 procenata (uključujući i stranu radnu snagu); a budžetski deficit i javni dug su se pogoršali na 3 odnosno 39 procenata BDP-a.  U međuvremenu, bez obzira na znake da kontrakcija popušta, ima malo znakova brzog oporavka.

2.  Međutim, uz prave politike, crnogorska ekonomija bi trebalo da bude u stanju da se brzo povrati na put zdravog rasta, ali je potrebno izvršiti hitno i opsežno prilagodjavanje politika.  Suštinski treba da dođe do prelaska sa prethodnog modela rasta, koji je bio zasnovan na vrlo visokim prilivima kapitala, visokom levridžu (odnosu dug/ kapital), naglom porastu cijena nekretnina, i do nedavno procikličnoj fiskalnoj politici. Neposredni izazov predstavlja upravljanje i dalje potrebnim korekcijama u bilansu stanja. Pored toga, potrebni su kontinuirani napori da bi se dalje ojačao bankarski sistem, da se javne finansije učine održivim i da se napreduje sa strukturnim reformama koje će unaprijeđivati rast, posebno na tržištima rada i proizvoda.

Rast u vremenu stabilnijih (neto) priliva

3.  Domaće ranjivosti koje su nastale tokom godina ekspanzije su u velikoj mjeri pojačale nepovoljne eksterne šokove odmah nakon globalnog finansijskog previranja nakon oktobra 2008. godine. Obimni prilivi koji su postojali do tada – koji su odražavali veliku globalnu likvidnost i optimističke procjene dugoročnog potencijala Crne Gore – su se naglo smanjili, dok su tražnja i cijene izvoznih proizvoda Crne Gore naglo opali.  Istovremeno, ekonomiji je ostalo malo prostora da absorbuje oštrinu eksternih šokova: bankarski sistem je oslabio, nakon godina pretjeranog kreditnog rasta koji je ugrozio kvalitet kreditnog portfelja; deficit tekućeg računa i povezane finansijske potrebe su se naglo povećali; erodirala je konkurentnost u oblasti zarada i troškova; i pojavio se značajan strukturni fiskalni deficit u osnovi svega.

4.  Kada je u pitanju makroekonomska strana, povećanje domaće štednje predstavlja imperativ.  Malo je vjerovatno da će se ponoviti veliki globalni finansijski prilivi iz bliske prošlosti.  Istovremeno, treba servisirati dug koji se nakupio tokom godina ekspanzije – i kod domaćinstava i javnog sektora – i treba kreirati dividende vezane za strane direktne investicije iz prošlosti.  To zahtijeva povećanu štednju, i u državnom i u privatnom sektoru, koja bi dovela saldo tekućeg računa na održive nivoe.

5.  Iako je prilagodjavanje počelo, ono se mora proširiti kroz pojačanu konkurentnost kako bi se podržao rast.  Deficit tekućeg računa iz 2009.  je projektovan da će se više nego prepoloviti, na oko 20 procenata BDP-a, ali on uglavnom odražava krah domaće tražnje i uvoza. U narednom periodu, potrebna dodatna prilagodjavanja trebalo bi da se više oslanjanju na ekspanziju izvoza (uključujući turizam i ostale usluge) i substituciju uvoza.  Poboljšana konkurentnost će biti ključna za iskorišćavanje projektovanog globalnog oporavka.  Kako upotreba eura isključuje usklađivanje nominalnih deviznih kurseva, time se dodatni značaj stavlja na smanjenje troškova i povećanje produktivnosti, sa jasnim implikacijama u pogledu smanjenja veličine državne uprave i jačanja fleksibilnosti ekonomije.

Upravljanje rizicima koji nastaju iz smanjenja duga u odnosu na vlasnički kapital u finansijskom sektoru, koje je u toku

6.  Ranjivosti u bankarskom sistemu treba riješiti u okruženju koje je puno izazova.  Posljedice međunarodnih finansijskih previranja su jako pogodile banke; razotkrile su ranjivosti i aktivirale oštar pad u depozitima i dovele do smanjenja njihovih bilansa stanja.  Situacija se stabilizuje, ali vjerovatno je da prilagođavanje još uvijek nije završeno. Na kratak rok, veći pritisak se može očekivati od tekuće korekcije tržišta nekretnina na kojem još ima prostora za korekcije. Pored toga, povećanje nezaposlenosti i oštrija konkurencija takođe otežavaju servisiranje duga kod domaćinstava i kompanija. U međuvremenu, nedostatak kvalitetnih projekata za finansiranje i spori rast depozita dodatno umanjuju izglede za profitabilnost, istovremeno kada treba ponovo izgraditi stokove rezervi za kapital i likvidnost.

7.  Supervizorska i regulatorna obazrivost su od ključnog značaja za očuvanje finansijske stabilnosti. Centralna banka je reagovala brzo prilikom rješavanja problema u bankarskom sistemu. Ali i dalje je suštinski važno da se njena djelotvornost dodatno pojača ekspeditivnim usvajanjem novog Zakona o Centralnoj banci i zakonskih propisa o bankama i stečaju banaka, koji su u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Takođe, postojeće mjere Centralne banke prema najslabijim bankama treba da ostanu na snazi i treba ih pooštriti po potrebi, i istovremeno treba pažljivo pratiti i konstantno preispitivati implementaciju nedavnih kontracikličnih regulatornih promjena. Investiciono-razvojni fond treba da se suzdržava od širenja svog poslovanja i treba ga staviti pod superviziju Centralne banke.

8.  Ne postoji alternativa za promptnu podršku matičnih banaka i akcionara kod rješavanja problema u pogledu likvidnosti i solventnosti. Bliska saradnja između banaka i supervizora je imperativ. Podrška stranih matičnih banaka njihovim lokalnim podružnicama je bila ohrabrujuća i bila je po obrascu koji je bio pozdravljen u drugim zemljama istočne Evrope.  Važno je da se ova podrška održava, pri čemu domaći akcionari ne smiju da zaostaju sa svojim obavezama.

Budžet: centralni instrument politike

9.  Postoje višestruki zahtjevi za restriktivinijim javnim finansijama. Prvo i najočiglednije, zahtjev za fiskalnim finansiranjem – koji u slučaju Crne Gore pored deficita i velike potrebe da se dugovi pokrivaju novim zaduživanjem takođe uključuje planirane otplate nebankarskog duga iz doba bivše Jugoslavije i zaostalih penzija –mora se usaglastiti sa raspoloživim finansijskim sredstvima. Pored toga, fiskalna politika je praktično jedina preostala makroekonomska politika, s obzirom na eurizaciju, i mora se koristiti da bi se sprovela potrebna poboljšanja u pogledu konkurentnosti Crne Gore. Posljednje, ali ne i najmanje važno, iskustvo iz 2009. godine ističe potrebu da se izgrade fiskalne rezerve koje bi se mogle koristiti kada sljedeći put nepovoljni eksterni šokovi pogode ekonomiju.

10.  Da bi se suočilo sa ovim izazovima, moraju se podržati napori u pravcu fiskalnih prilagodjavanja i isti postaviti u srednjoročne okvire. Pad ekonomske aktivnosti je otkrio u kojoj mjeri je došlo strukturnog fiskalnog pogoršanja, jer su ukupni fiskalni suficiti iz prošlosti prikrili stvarno stanje javnih finansija tokom nedavnih godina. Hvatanje u koštac sa svim problemima iz prethodnog perioda se ne može postići u jednoj godini, a nadležni organi su usvojili ispravan srednjoročni fiskalni okvir sa ciljem da budžet bude uravnotežen 2012. godine.  Sada je od ključnog značaja da se potrebne politike usvoje bez odlaganja.

• Hitno treba riješiti neusklađenost između nivoa javnih rashoda i poreskih stopa. Sa nivom od oko 48% BDP-a, rashodi Crne Gore su među najvećim u regionu, dok su stope PDV-a i posebno poreza na dohodak (17 odnosno 9 procenata) vrlo niske.  Nove obaveze u pogledu rashoda, koje se odnose na subvencije kompanijama samo pogoršavaju neuravnoteženost, a strukturni deficit je procenjen na 6% BDP-a.
  
• Oporezivanje mora da se prilagodi okruženju nakon nagle ekspanzije. Pozdravljamo nedavne korake na proširenju poreske osnovice, bez obzira na njihov ograničeni uticaj na naplatu prihoda.  Ono što je još bitnije, oštar pad poreskih prihoda od uvoza je bio glavni faktor skorašnjeg smanjenja prihoda. Kako je malo vjerovatno da će se poreska osnovica vratiti na nivoe iz vremena ekspanzije, prethodno sprovedena smanjenja poreza treba ponovo razmotriti..
  
• Osim oporezivanja, budžet ima važnu ulogu i da podstiče konkurentnost. Velika zaposlenost i relativno visoke zarade u javnom sektoru, kao i povećani izdaci za socijalne transfere se nalaze na putu ponovne izgradnje konkurentnosti i treba ih hitno riješiti. Dok su nedavno povećani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nadoknadili jedan dio finasijskog odliva, koji se odnosi na značajan koeficijent zavisnosti od transfera (60%), takođe će biti važno da se revidira podobnost za programe transfera i da pravilno usmjere tamo gdje je to najpotrebnije.
  
• Veće oslanjanje na izdavanje državnih garancija nije korisno. Nedavno je pružena određena pomoć za restrukturiranje preduzeća u formi davanja kreditnih garancija.  Iako one s jedne strane smanjuju neposredne potrebe za gotovinom, takve garancije nose značajan budući rizik, nedostaje im transparentnost i takvi izdaci treba da budu obuhvaćeni budžetom. Slično tome, dodatno zaduživanje, ukoliko nije praćeno otpočinjanjem fiskalnog prilagodjavanja, dodatno će pogoršati buduće fiskalno opterećenje, koje je ionako pogoršano velikim neizmirenim dugoročnim penzionim obavezama.
   

Unaprijeđivanje fleksibilnosti kroz strukturne reforme

11.  Veći napori su posebno potrebni u pogledu deregulacije tržišta rada.  Ovo je posebno važno, zato zato što korišćenje eura isključuje korišćenje deviznog kursa, koji bi mogao pomoći u uskladjivanju i time je primaran naglasak stavljen na  fleksibilnost tržišta rada.  Novi zakon o radu je riješio neke od nedostataka, ali su drugi ostali i možda bi se najbolje riješili usvajanjem klauzula o izuzimanju (opt-out) iz aranžmana o kolektivnom pregovaranju; ublažavanjem pravila u pogledu uskladjivanja nivoa zaposlenosti; i smanjenjem destimulativnih mjera za zapošljavanje. Vodeći računa o potrebama za većim usklađivanjem u javnom sektoru, poseban kolektivni ugovor za javni sektor bi bio od koristi.

12.  Takođe je potrebno poboljšati poslovno okruženje.  Od nezavisnosti postignut je veliki napredak u ispravljanju naslijeđenih strukturnih slabosti.  Mada nedavni problemi sa velikim stranim direktnim investicijama u metalnoj industriji mogu stvoriti sumnje kod budućih investitora. Rješavanje birokratskih postupaka, posebno na opštinskom nivou, i infrastrukturnih uskih grla je važno, kao i ispravljanje percepcije o slabostima koje se odnose na vladavinu prava i korupciju.  Naravno, brži napredak Crne Gore ka kandidaturi u EU je takođe značajan i zahtijevaće korake u istom smjeru.

13.  Redovan i transparentan protok kvalitetnih makroekonomskih informacija je preduslov za kreiranje politika, transparentnost, odgovornost i informisanu javnu raspravu o ekonomskoj politici.  Uprkos određenom napretku, statistika o međunarodnoj trgovini i nacionalnim računima je i dalje slaba, nedostatak deflatora za rashode i kvartalnih nacionalnih računa komplikuje ekonomsku analizu, a detaljne i frekventnije informacije o budžetu nisu javno dostupne.

***

14.  Sprovodjenjem ovih politika izgledi Crne Gore bi trebali biti dobri.  Vjerovatno je da će 2010. predstavljati još jednu izazovnu godinu u svijetlu neuravnoteženosti koje su i dalje prisutne i krhkog eksternog okruženja, dok je projektovano da BDP zabilježi dodatnu malu kontrakciju.  Međutim, počevši od 2011. ekonomija bi trebalo da doživi snažniji oporavak i da učestvuje u projektovanom globalnom rastu.  Iako neće dostići nivoe koji su zabilježeni tokom ekspanzije, srednjoročni rast može da iznositi do 4%.  Naravno, imajući u vidu veliki potencijal Crne Gore i da je ona mala država, postoje značajni skokovi kao rezultat priliva velikog iznosa  stranih direktnih investicija, ali ako smo išta naučili iz prošle godine to je da takav skok ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo.

Zahvaljujemo se nadležnim organima na njihovom velikodušnom gostoprimstvu i otvorenim razgovorima, i želimo im uspjeha u njihovim poduhvatima.

CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 01.02.2010. godine

NAJAVA: Konferencija za novinare Međunarodnog monetarnog fonda

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda na čelu sa šefom misije g-dinom Gervinom Belom (Gerwin Bell), završila je konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, i tim povodom održaće konferenciju za novinare sjutra, 2. februara u 12.15 sati, u prostorijama Centralne banke Crne Gore.
Dobrodošli!