PREGLED MAKROEKONOMSKIH KRETANJA U CRNOJ GORI

Dame i gospodo, poštovani učesnici,

Tokom protekle decenije veliki broj problema i događaja uticao je na kvalitet i kvantitet crnogorske ekonomije. 

U poređenju sa 1992. godinom indeks realnog rasta BDP-a u 2002. godini iznosio je 101.3%. Ovo ukazuje da smo dostigli nivo iz 1992. godine, ali ne i nivo iz godina prije 1992. godine. 

Stopa inflacije smanjena je sa 20293.0%  na 9.4% u 2002. godini, i ovo je prvi put od 1976. godine da je stopa inflacije bila ispod 10%. Ukoliko zanemarimo uticaj rasta cijena električne energije i uvođenje PDV-a u aprilu ove godine, procijenjena stopa inflacije od 8.5% bi bila čak i niža (3% - 4%). 

Premda je smanjena sa 23.6% na 23.25% stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je još uvijek visoka. 

Izvoz roba i usluga povećan je za 318%, uvoz roba i usluga povećan je za 298%, dok je spoljnotrgovinski deficit povećan za 217%, što je rezultat otvaranja države i povećanog broja transakcija. Suficit u oblasti transfera, koji pokazuje tendenciju rasta, koristi se za finansiranje trgovinskog deficita. 

Deficit budžeta se stalno smanjuje, izuzev ove godine zbog troškova finansiranja državne zajednice.

Crna Gora stvara stabilan makroekonomski okvir uvođenjem niza reformi zasnovanih na slijedećim ključnim principima: 

1.      Privatna svojina u svim oblastima i zaštita svojinskih prava

2.      Otvorena ekonomija

3.      Nacionalni tretman stranaca

4.      Transparentnost 

Ovi principi su primjenjeni kroz razvijanje institucija što je rezultiralo reformama u slijedećim sektorima: 

1.      Monetarna reforma – 1999. godine uvedena je DEM, a od 2002. godine EURO kao jedino sredstvo plaćanja. Uloga Centralne Banke Crne Gore je da obezbijedi stabilan finansijski sistem i kontrolu banaka.

2.      Fiskalna reforma - uveden je porez na dodatu vrijednost (jedinstvena stopa od 17%; porez na dohodak fizičkih lica (progresivna poreska stopa od 17-25%); porez na dohodak korporacija – 20%. Fiskalna redukcija kroz smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru je u toku.

3.      Liberalizacija – preko 90% cijena se slobodno formira na tržištu, a preko 98% roba je na slobodnom uvoznom režimu.

4.      Privatizacija - privatizovano je preko 60% kapitala i preko 90% preduzeća. Ne postoje ograničenja u pogledu direktnih investicija u Crnu Goru. Nerezidenti mogu investirati u kompanije i druge subjekte radi postizanja profita. Investicije nerezidenata su oslobođene poreza i carina. Oni mogu izvršiti prenos finansijskih i drugih sredstava vezanih za investicije (profit, prihode od prodaje akcija, itd.).

Ključni modeli privatizacije su bili: interna privatizacija, kuponska privatizacija i međunarodni tender. Strateški investitori u Crnoj Gori su iz Belgije, Grčke, Norveške, SAD, Japana, Njemačke, Italije, Slovenije, itd.

5.      Bankarski sektor –  u protekle tri godine usvojena je većina značajnih zakonskih akata koji regulišu bankarski sektor (Zakon o Centralnoj Banci Crne Gore, Zakon o bankama i Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i podzakonski akti).  

Usvojeni zakoni bazirani su na 

-         Međunarodnoj bankarskoj praksi

-         Bazelskim principima supervizije

-         Procjeni rizika prema CAMELS metodologiji

-         Uvođenju međunarodnih računovodstvenih standarda (IAS)

-         Izjednaćavanju stranih akcionara sa domaćim akcionarima

-         Nepostojanju ograničenja za strani kapital u bankama

Rezultati primjene zakonske regulative:

-         Deset banaka posluje u Crnoj Gori, od kojih tri su sa 100% stranog kapitala (Montenegrobanka, Euromarket banka i Opportunity banka). Kao akcionari prisutni strateški investitori su EBRD, FMO, DEG i KFW.

-         Kontrola banaka je u skladu sa osnovnim Bazelskim principima supervizije, a bankarski sektor je očišćen od nesolidnih i nesolventnih banaka.

-         Visok stepen konkurentnosti, uvođenje novih bankarskih proizvoda.

-         Diversifikacija i stalni značajni rast kreditne aktivnosti banaka.

-         Prenošenje platnog prometa u banke.

Sveukupni rezultati reforme bankarskog sektora:

-         Povećana likvidnost bankarskog sektora

-         Agregatni koeficijent solventnosti od 41%

-         Depoziti kod banaka dovoljni da podrže povećanje kreditne aktivnosti banaka

-         Dokapitalizacija bankarskog sektora (41.5 miliona eura)

-         Porast dugoročnih izvora sredstava (13.5 miliona eura) 

Predstojeći planovi u ovom sektoru usmjereni su ka slijedećem 

-          Privatizacija

-          Regulacija kratkoročnih hartija od vrijednosti

-          Dalje jačanje kontrole banaka

-          Zaokruživanje reforme platnog prometa

-          Stimulisanje samoregulacije

-          Regulisanje obračuna kamatne stope – efektivana kamatna stopa

-          Dalje smanjenje obavezne rezerve

-          Razvoj saradnje sa drugim regulatorima    

6.     Tržište kapitala - U Crnoj Gori funkcioniše tržište kapitala. Broj transakcija je još uvijek mali iako postoje sve institucije kapitalnog tržišta. Sve akcije su registrovane u Centralnom registru Centralne Depozitarne Agencije. Komisija za HOV reguliše ovu oblast. Rade dvije berze, pet brokerskih kuća i šest privatizacionih fondova. Postoji i regionalna informaciona povezanost berzi (Ljubljana, Varaždin, Banja Luka, Sarajevo, Podgorica, Beograd i Skoplje). Kao i svako malo tržište kapitala, i crnogorsko tržište kapitala pati od dječjih bolesti i potrebno je vrijeme da bi se razvilo.

7.     Ostale oblasti - u svim oblastima je u manjoj ili većoj mjeri otpočela promjena (obrazovanje, zdravstvo, državna administracija,...) 

Generalni cilj je da se stvore pogodni uslovi za privatno investiranje.

Reforme koje su u toku, zajedno sa liberalizacijom kapitalnih tokova koji se sada razvijaju bez kursnog rizika, trebalo bi da predstavljaju pogodan ambijent za privatne investicije. Cilj je zamijeniti  politiku zaduživanja privatnim investicijama.

Nastavak reformi u Crnoj Gori vrši se shodno Agendi Ekonomskih reformi od 2002-2006 godine. 

Glavni ciljevi ovog sveobuhvatnog dokumenta koji ima za cilj modernizaciju ekonomskog života u Crnoj Gori su slijedeći: 

1.      Povećanje ekonomskih sloboda

2.      Zaštita svojinskih prava

3.      Unapređenje principa transparentnosti i smanjenje korupcije

4.      Administrativna reforma 

Od 2004. godine rezultati primene ove Agende bi trebalo da budu:

·        značajan rast BDP-a;

·        smanjenje inflacije ispod 5%;

·        dalje značajnije smanjenje stope nezaposlenosti;

·        otklanjanje deficita tekućeg računa;

·        značajniji rast direktnih investicija;

·        smanjenje sive ekonomije.